Marketing Mirisa predstavlja mnogo više od samog širenja prijatne arome u prostoru. To je umetnost korišćenja identiteta brenda kompanije, reklamnih poruka, ciljne grupe i povezivanje istih sa mirisom koji uvećava sve ove aspekte brenda.
Marketing Mirisa može postati visoko efektivan u sredinama gde postoje drugi stimulansi čula, kao što su korišćenje svetlosti, zvuka i luksuznog okruženja, koji dozvoljavaju brendovima da uspostave dugotrajnu emocionalnu povezanost sa potrošačima.
Aromakologija je studija uticaja mirisa na ljudsko ponašanje i bavi se ispitivanjem povezanosti osećanja i emocija kao što su relaksacija, stimulacija, razveseljenost, senzualnost, sreća i dobrobit kroz mirise, stimulišući olfaktorne putanje u mozgu, i posebno, limbički system.
Aromakologija je uključila Aromaterapiju koja može biti definisana kao umetnost i nauka korišćenja prirodno izdvojenih aromatičnih esencija iz biljaka sa ciljem balansiranja, harmonizacije i promovisanja zdravlja tela, uma i duha. Korišćenje aroma u svrhu pojačanja osećanja i intenziviranja osećanja se može pratiti hiljadama godina unazad. Čak i crteži u pećinama koji datiraju još iz 18000 god. pre nove ere u mestu Lascaux, Francuska oslikavaju aromatične biljke kako gore, za koje se smatra da su korišćene da bi oterale zle duhove.
Egipatske tekovine
Drevna Egipatska kultura je jasno dokumentovala korišćenje aromatičnih medikamenata u svojim hijeroglifskim zapisima. Dokazi korišćenja lekovitog bilja u smislu aromatičnih kora, smola, parmemskih ulja, vina i sirća, su otkriveni i datiraju iz 4500 god. pre nove ere. Ekstrakt esencijalnih ulja se dobijao natapanjem bilja u ulje a zatim ceđenjem kroz platnenu tkaninu.
Kinesko nasleđe
U slično vreme, drevne kineske civilizacije su takođe koristile neke vrste aromatičnih sredstava. Šen Nungova knjiga bilja (koja datira iz približno 2700 god.p.n.e.) sadrži detaljne informacije o 300 biljaka i njihovoj upotrebi. Na sličan način, Kinezi su koristili aromatična sredstva tokom religioznih obreda, paleći drvo i tamjan izražavajući tako poštovanje svojih bogova, tradicija koja se još uvek praktikuje u današnje vreme. Korišćenje aromatičnih sredstava u Kini je povezivano i sa nekim drevnim terapijama kao što su masaža i akupunktura.
Grci i Rimljani
Drevni Grci su preuzeli većinu svog medicinskog znanja od egipćana i koristili ga sa ciljem proširivanja svojih sopstvenih otkrića. Oni su otkrili da neki cvetni mirisi imaju stimulišuća i opuštajuća svojstva. Na primer, korišćenje maslinovog ulja kao bazu koja apsorbuje aromu lekovitog bilja ili cveća i parfemsko ulje je zatim korišćeno i u kozmetičke i medicinske svrhe. Inspirisani Grcima, Rimljani su postali poznati po mirisnim kupkama i masažama aromatičnim uljima. Popularnost aromatičnih sredstava je dovela do utvrđivanja trgovinskih ruta koje su omogućile rimljanima da uvoze „egzotična“ ulja i začine iz Indije i Arabije.
Aromaterapija u sadašnje vreme
Iako se aromaterapija praktikuje hiljadama godina, tek skoro je postala popularna u našoj kulturi. Značaj kombinacije uma, tela i duha u cilju dostizanja dobrobiti i zdravlja je rezultat našeg modernog životnog stila i to je ono što aromaterapija obezbeđuje. Moderna naučna istraživanja su izvršena, potvršujući emocionalnu i fizičku korist koju osigurava aromaterapija. Tokom poslednje dve decenije, značajan broj naučnih istraživanja je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Japanu u cilju merenja ne samo psihosomatskih efekata mirisa na osećanja, raspoloženja i emocije, već i drugih povezanih psiholoških odgovora. Neke od primenjenih tehnika su električna aktivnost u mozgu, psihološki parametri kao što su otkucaji srca, provodnost kože i testovi nivoa kortizola u cilju merenja i ocene reakcije na mirise i njihovog uticaja na raspoloženje, memoriju i spontano i kontrolisano ponašanje. Specifični pozitivni efekti mirisa na ljude, kao što su blagotvoran uticaj na raspoloženje, umanjenje stresa, poboljšanje radnog učinka, danas više nisu mit već je široko prihvaćeno da miris parfema može uticati na naše ponašanje, raspoloženje, memoriju, emocije, stres, održavanje pažnje i rešavanje problema, izbor prijatelja, endoktrini sistem i sposobnost nesvesne komunikacije pomoću mirisa.
